Cloud Computing - Рачунарство у облаку
11. јун 2021.

Ово је једно у низу предавања које има за циљ промовисање Кампање о развоју STEM-a (The STEM Discovery Campaign). Одржао га је др Милан Милановић, наш бивши ученик, специјалиста за софтверску архитектуру и Cloud у швајцарској фирми Zühlke Group.

Своје предавање је започео цитатом Satya Nadella из компаније Microsoft: „Mobile First, Cloud First“, алудирајући на то да већина садржаја које конзумирамо иде преко телефона, а да све што тај телефон добија и приказује долази из Cloud-а. У наставку предавања др Милановић је објаснио ову технологију, која се огледа у следећем: 

Cloud је технологија која је великом броју организација и компанија омогућила дигиталну трансформацију. Ова технологија раније је била доступна само појединим фирмама, а данас је доступна малим стартап фирмама и великим гигантима. Неки видови ових технологија датирају од 60-тих година прошлог века, а озбиљније бављење Cloud–ом започео је Amazon, 2006. године. Код нас се појавила пре око десет година и временом се показало да су ови сервиси најоптималнији економски модел, као алат за бољи профит. Подразумева дељену структуру коју може да користи више корисника, као један вид услуга. У ствари, то су пословне апликације које фирме не морају да купују и да инвестирају у њихову инфраструктуру, системе безбедности података, развој и друго. На тај начин, фирме добијају готову ИТ услугу и решавају проблем људских ресурса за те послове преко тзв. Data центара. Платформе које пружају Cloud услуге веома су поуздане по питању безбедности података и верификоване од надлежних домаћих и светских организација. Оне пружају резервне копије података, тзв. backup и то даје сигурност компанијама у смислу упада хакера у систем, или због других начина губљења података. Disaster recovery пружа опоравак од нпр. природних катастрофа, тако што враћа приступ и функционалност ИТ инфраструктури. У времену пандемије ово решење је многим компанијама омогућило да опстану.

Надаље, др Милановић је говорио о свим бенефитима оваквих сервиса, њиховим типовима, функцијама за извршавање одређених догађаја, базама података, IoT сервисима и др. На крају је приказао демо верзију о коришћењу Cloud-а.

Предавања и разговор са др Милановићем можете погледати у видео запису:

Вебинар је припремила и реализовала Милијана Петровић, званични амбасадор Scientix-а за Србију, која је и аутор ове објаве.

Огледни час - Утврђивање графикона и статистичких функција на примеру eTwinning пројекта „Mathematics for a Better World" 

На примеру eTwinning пројекта: „Mathematics for a Better World“ обрађена је тема: "Примена статистичких функција и дијаграма над статистичким подацима о вирусу Covid 19 у Републици Србији". Кроз модел понашања вируса Covid 19, приказана је статистика током пандемије, применом статистичких функција и дијаграма. Подаци су преузети са званичног сајта Министарства здравља Републике Србије и Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", у периоду од марта месеца 2020, до краја фебруара 2021. године. Обрађивани су подаци о броју тестираних, оболелих и преминулих особа, на дневном нивоу. 

Предметни наставник Милијана Петровић упознала је ученике и колеге са платформом eTwinning и предностима њеног коришћења за ученике, наставнике и школу у целини. Затим је представила пројекат „Mathematics for a Better World“, чији је аутор. Излагање су наставиле ученице трећег разреда, економски техничари: Александра Нешић, Јелена Васић, Ивана Нинковић и Александра Матић. Приказале су збирни преглед, по месецима, за тестиране, оболеле и преминуле особе. Предвиделе су трендове за март месец и урадиле су графички приказ у виду дијаграма, поређењем података међусобно и појединачно и форматирањем добијених резултата. Такође, на веома занимљив начин објасниле су како су примениле статистичке функције за израчунавање просека, стандардне девијације, варијансе, коефицијента варијансе, медијане, максимума, минимума и других. Веома успешно су анализирале и упоредиле серије података тестираних и оболелих особа помоћу коефицијента корелације и показале уску повезаност ових појава. Помоћу условног форматирања издвојиле су у којим месецима је било највише преминулих особа. Затим је следила дискусија у коју се укључило доста колега из суседних држава и колегиница Nursevcan Doğru из Турске, која је учествовала у припреми квиза за ученике. Све колеге су похвалиле организацију часа, као и педагог школе Јелена Гавриловић.

Припремила и објавила: Милијана Петровић, наставник Пословне информатике и ментор ученицима