НИКОЛА ТЕСЛА: „ЧИТАЧ МИСЛИ“


Мада сам одан идеалима,моје схватање универзума је, бојим се, изразито материјалистичко. Као што стоји у неким мојим објављеним чланцима, потпуно сам се уверио пажљиво посматрајући током низа година да смо ми једноставно аутомати који послушно реагују на спољне утицаје, без моћи или иницијативе. Мозак није акумулатор, како се то обично схвата у филозофији, и не садржи никакве записе, ни фонографске ни фотографске врсте. Другим речима, нема никаквог акумулираног знања или меморије, како се то обично мисли, наши умови су празни. Мозак једноставно располаже својством да реагује, постајући све осетљивији како се често утисци понављају, и тако настаје памћење.

Постоји, међутим, могућност како сам то указивао годинама раније, да ћемо на крају ипак успети да мисли не само тачно читамо него и да верно репродукујемо сваку менталну слику. То се може учинити анализирањем мрежњаче, која посредује у провођењу утисака до нервних центара, и по мом мишљењу, она је такође у стању да послужи као индикатор менталних процеса који се одвијају у мозгу. Очигледно је да када видимо неки предмет, свест о спољном облику може да долази од чињенице да је утицај на оне чепиће и штапиће мрежњаче који су покривени ликом, друкчији од утицаја на остале, па није сувише смела претпоставка да је визуализација праћена повратним дејством на мрежњачу, што би се могло открити подесним инструментима. На тај начин би било такође могуће да се рефлектовани лик пројектује на екран, и да се даљим дотеривањем, прибегавајући принципу примењеном код покретних слика, непрекидна игра мисли учини видљивом, сними и по вољи репродукује.

 *”Electrical Experimenter”, мај 1919. године
“Никола Тесла: Предавања”, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,2006