СВЕТЛОСНИ ТРАНЗИСТОР

Почеком лета ТU истраживачки тим из Беча је успео да окрене правац осциловања зрака светлости ( изврши поларизацију светлости ) – на једноставан начин: применом слабог електричнog поља на посебан материјал. На овај начин, може да се направи транзистор који функционише са светлом уместо електричном струјом.

Неки материјали мењају раван поларизације светлости када се на њих примени магнетно поље. Пре две године научници су остварили  Фарадејев ефекат – промену равни поларизације –  делујући магнетним пољем на ултратанке плочице живиног  телурида док је кроз њих пропуштан светлосни сноп тетрахерцних фреквенција.  Оваквим „ светлосним транзистором „ се могло контролисати да ли ће светлост протицати или не, баш као што се класичним транзистором управља протоком електрона. У првим извршеним експериментима  овај ефекат остваривао уз примену јаког спољашњег магнетног поља. Контрола помоћу спољашњих електромагнета је захтевала велике струје.

 светлосни транзистор

Међутим данас је остварена поларизација тетрахерцног зрачења применом електричног поља мањег од једног волта. Па ипак је још увек потребно користити магнетно поље да би се остварио ефекат ротације поларизације. Док светлост протиче кроз поларизациони филтар, јачина њеног протока – појачање или слабљење , може се регулисати променом угла ( ротацијом ) поларизације светлости . ( Нема поларизације, максимално протиче светлост – стање логичке јединице. Извршена потпуна поларизација, не пропушта се светлост, стање логичке нуле.)

 На тај начин је остварен ефекат светлосног транзистора.  Остварен је заиста принцип рада транзистора – кажу истраживачи – применом споњашљег електричног поља код полупроводничког транзистора ви одређујете да ли ће електрична струја тећи или не, у овом случају примењени напон одређује да ли ће светлост протицати или не. Рад новог оптичког  транзистора се контролише уз спомоћ сталног магнетног поњс и електричног потенцијала мањег од једног волта.
 Ових дана је истраживачки тим МИТ а реализовао једнофотонски оптички прекидач. То су остварили постављајући пар високорефлектујућих огледала на прецизно одређено међусобно растојање и испунивши простор између њих цезијусом на екстремно ниским температурама.

Када је  „укључен“ овај оптички прекидач дозвољава пролазак светлосном снопу тачно одређене дужине пролазак и кроз огледала и кроз цезијум. Али убацујући један фотон у гас изазива се прелазак једног електрона атоме цезијума на виши енергијски ниво што  доводи до „искључивања“ оптичког прекидача тако да у том случају кроз огледала и гас пролази једва једна петина укупне светлости. Радом овог  МИТ овог тима је руководио Србин Владан Вулетић.

У односу на прве покушаје реализације светлосног транзистора ова два наведена примера су значајан напредак на путу ка новим техникама и квантном рачунару. Па ипак рад са живиним телуридом и смрзнутим цезијусом је изузетно тежак и пут до комерцијалних верзија оптичких транзистора је тежак а реализација квантног рачунара који би могао да у једној секунди уради оно за шта би класичним рачунарима било потребно хиљаду година је засигурно још увек недосањани сан.