ТЕТРАХЕРЦНА КОХЕРЕНТНА МОЛЕКУЛАРНА МЕМОРИЈА ЗА СВЕТЛОСТ

Необичне особине квантне механике омогућавају развој технологија које није могуће остварити помоћу класичне физике. Нови уређаји користе некласичне појаве у атомима, јонима и у медијима чврстог стања као основу за многе нове техничке прототипове. Молекуларна стања данас представљају значајну алтернативу класичним технолошким материјалима. Тако је рад „светлосне меморије“ која се користи за складиштење светлости заснован на вибрацијама молекула водоника . Тетра-херцна молекуларна меморија се користи за складиштење светлости на основу вибрација молекула водоника и то за складиштење импулса периода од 100 фемто секунда у току временског интервала од једне нано секунде. Ово указује на могућност примене молекула у изградњи ултрабрзе фотонске квантне технологије. Квантни процесори, слично својим полупроводничким панданима, требају брзе и поуздане меморије за чување и преузимање информација . Истраживачи су користили неколико фотонских технологија да би остварили чување квантних информација у посебно припремљеним телима, јонима и атомским испарењима. Philip Bustard и његове колеге са National Research Council-а (NRC) из Canada, Ontario сада истражују нове меморијске медије који користе вибрационе модове молекула. Њихови експерименти, управо објављени у Physical Review Letters, реализовани су са системом који може да делује као брза и ефикасна молекуларна квантна меморија на собним температурама.

 меморија за светлост

Philip Bustard је послао ласерски импулс периоде од 100 фемто секунда у ћелију испуњену водоником да би мапирао фотоне у скуп кохерентних молекулских вибрација а затим након неког периода кашњења очитао меморисане фотоне. За време процеса записивања ( складиштења ) ласерски импулси су се нееластично сударили са молекулима водоника доводећи молекуле у вибрационо побуђено стање. Реч је о Сток- Рамановим прелазима. Очитавање меморисане информације је остварено тако што се ласерски сноп користио да подстакне враћање молекула у основно вибрационо стање. Уз ре-емисију меморисаних фотона. Измерена је ефикасност „уписивања“ информација од 30 процената и ефикасност „читања“ истих од 60 процената, у зависности од притиска гаса. Истраживачи су успели да очувају ( меморишу ) информације за време од једне нано секунде. Надају се да ће остварени резултати помоћи развој брзих фотонских меморија које ће се монтирати на микрочипу. Предност ових молекуларних меморија је што раде у тетрахерцном режиму док алтернативне меморије користе гигахерцни режим рада.