О школи

Боговађа је седиште Правитељствујућег Совјета 1805. Године , а у време Првог Устанка се помиње као школа. Као први учитељи у Боговађи, за чија се имена зна, спомињу се Радосав Котуровић (1816. Године) и Кирило Савић (10 маја 1819 године), Вуле Јовановић (1845 године), Димитрије Богићевић (1846 године), Аксентије Молеровић (1847 године) и други.

Током XИX века школу у Боговађи су похађали ученици из 16 села: Прњавора, Доњег Лајковца, Пепељевца, Стрмова, Придворице, Ратковца, Маркове Цркве, Наномира, Вировца, Бошњановића итд. Ученици из удаљених села становали су у школи.

У 1843. години Ваљевско начелство шаље извештај Попечитељству Просвете у коме се спомињу школе у Јабучју, Боговађи и Степању. Школа у Степању спомиње се још 5. октобра 1842. године. Према сачуваној документацији у периоду 1836-1857 учитељ у Степању (Бајевцу) био је Михаило Петровић, уписан још 1839. године на такозвану "кондукт" листу као учитељ у Степању. У каснијем периоду у школи су службовали и Антић Остоја (1873 - 1887) и Глишић Розомир (1878 - 1880).

Један од првих учитеља у Јабучју био је Милосав Пауновић, родом из Јабучја. Претходни а и наредни, учитељ у Јабучју био је Јован Бранковић, раније учитељ у Карановцу (округ Крагујевачки) и у Орашцу и Палежу. Осим Пауновића који је у Јабучју службовао у два периода , (1852 -1859) и (1867 - 1875) , као учитељи забележени су и Поповић Павле 1863 године, Вучетић Мијаило (1864 - 1865) и Поповић Драгомир (1876 - 1878).

Године 1891 отворена је основна школа у Непричави али је врло кратко радила. Први учитељ је био Александар Ђорђевић. На основу одлуке Министра просвете од 12 фебруара 1925. године школа у Непричави је обновила рад .

1904. године почела је да ради школа у Марковој Цркви, коју тада похађају ученици из Маркове Цркве, Ратковца, Придворице, Вировца и поједини ученици из Словца, чија је матична школа била у селу Лозници. Од 1950. Године па све до 31 августа 1978 године школа је радила као осморазредна.

Школа у Малом Борку почела је са радом 1907. године а први учитељ је био Антоније Јеремић.

1920. године почела је са радом школа у Рубрибрези, у једној приватној згради. Први учитељ био је Видоје Т. Јовановић из Ваљева. Оправком школске зграде у селу Лајковцу рад се наставља у њој.

Школа у Врачевићу је основана 1924. Године а прва учитељица била је Стана Костић. Ту је више година службовала и учитељица Илић - Велимировић Милена - Босанка, рођена 1913. године у селу Јахови ( Власеница ).

До 1931. године ђаци из Ћелија су ишли у школу у Петку а од тада у своју новоизграђену школу у Ћелијама. Први учитељи су били Јовановић Миле и Олга.

До 1931. године ђаци из Пепељевца и Стрмова су похађали школу у Боговађи а од тада своју новоосновану у Пепељевцу. Први учитељ био је Бранимир Поповић.

На иницијативу Здравствене Задруге у Словцу, у Ратковцу је 1934. године у такозваној " Селској кући " ( садашњем дому културе ) образовано обданиште за чување сеоске деце у време када су им родитељи заузети свакодневним обавезама. Централни хигијенски завод из Београда плаћао је рад васпитачица које су радиле у обданишту.

До 1953 године ученици из Ратковца и Придворице ишли су у ниже разреде у школу у Марковој Цркви. Тада почиње рад школа у Ратковцу у малој, старој, задружној згради која се налазила код извора " Стублине " из кога се и сада школа снабдева водом. Први учитељ био је Момчило Лазаревић из Бранковине. 1957. године изграђена је нова школска зграда и од тада у њој су радили учитељи Сакл Драгиња и Сигфрид, брачни пар који је ту 1989. године стекао пензију. 

Све до 1911. године ђаци из Лајковца и села Лајковца похађали су школу у Јабучју, а ђаци из Рубрибрезе и из новоосноване варошице Лајковац у Степању. Школа у Лајковцу је радила само годину дана, до избијања Балканских Ратова. За време Колубарске битке у Првом Светском Рату школска зграда је тешко оштећена.

Први учитељ био је Ђорђе Д. Ђорђевић. Рођен је 1885. године у Осечини. Учитељску школу је завршио у Алексинцу. Службовао је у Поћути (Ваљево), Крчмару (Мионица), Баталагама (Коцељево) и у Лајковцу. Учествовао је у Балканским и у Првом Светском Рату. Посебно се истакао у борбама на Гучеву и Мачковом Камену, па је унапређен у чин капетана ИИ класе. У току рата се разболео, па је и умро 27. априла 1919. године у Ваљеву.

У обновљеној школској згради након Првог Светског рата дуго је службовао учитељ Видоје Јовановић (од 1919 до 1933). У школи у селу Лајковцу у периоду до Другог Светског рата су предавали : 

- Живана Љубојевић ( од 1928 до 1935)
- Ружица Станковић ( од 1933 до 1934 )
- Виноје Митровић ( од 1934 до 1936)
- Здравко Матовић ( од од 1935 до1936)
- Мирослава Матовић ( од 1935 до 1936 )
- Анита Космај Стевановић (од 1936 до 1940 )
- Зорка Миљковић Шешлија ( од 1936 до 1939)
- Милорад Пешић ( од 1936 до 1937)
- Верослава Дубљевић ( од 1938 до 1939 )
- Загорка Драговић ( од 1939 до 1939)
- Милорад Миле Дубљевић ( од 1939 до 1940)
- Кристина Станковић ( од 1939 до 1941 )

Прва школа у варошици Лајковац била је женска стручна школа основана око 1932. године. У њој су као настеавнице радиле Савка Бркић и Лепосава Вујичић.

У току школске 1935/1936 у варошици Лајковац радило је ИИИ и ИВ одељење Народне основне школе у Лајковцу са учитељима Зорком Миљковић ( 1935-1936) и Сретеном Смиљанићем (1935-1937 ). 

Бан Краљевске Банске управе Дринске Бановине, П. Лукић, донео је у Сарајеву 28. априла 1936. године решење Да се ИИИ и ИВ одељење Народне основне школе у Лајковцу са седиштем у варошици Лајковцу, прогласи за засебну народну основну школу, са два одељења, која ће се звати " Лајковачка Народна основна школа " са седиштем у варошици Лајковцу.

Основна школа у варошици Лајковцу почела је са радом 1936/37. године и похађали су је ученици из варошице Лајковац и села Рубрибреза. Налазила се у згради Соколског Друштва ("Соколана"- касније зграда трговинског предузећа "Победа"). До Другог Светског рата у овој школи су радили : Кристина Станковић (1939-1941 ), Загорка Драговић (1937 - 1941 ), Милорад Дубљевић ( 1939.1940 ) и Анита Стевановић (1939 ).

Школа у Лајковцу школске 1946/47. године прелази на седмогодишње школе, прераста у прогимназију.Школске 1952 године постаје осморазредна основна школа. Основна школа " Миле Дубљевић" у Лајковцу преселила се у садашљу школску зграду у септембру 1962 године.

У протеклих пола века рад у основној школи у Лајковцу обележили су својим личностима многобројни просветни радници и нарочито њени вишегодишњи директори: Стојан Луковић, Никола Јанковић, Душан Окука и Јован Савичић. 

Матична школа у Лајковцу има данас око 900 ученика и десет издвојених одељеља.Издвојена одељења у Бајевцу имају око 130 ученика а у Боговађи око 140 ученика. Директор школе је Јевтић Невенка, професор географије.

Друга основна школа на подручју Лајковачке општине, Основна школа " Димитрије Туцовић" у Јабучју прославила је 2002 године 160 година постојања. Директор школе је професор Лукић Александар.

Оснивање Средње школе " 17 септембар" у Лајковцу претходило је отварање издвојеног одељења у Лајковцу, при Економској школи " 25 мај" из Ваљева, 1 септембра 1977 године. У почетку, у школи су образовани ученици само прва два разреда, такозваних заједничких основа. Учионице и школски простор су биле у оквиру данашњег дечијег обданишта " Лептирић". У школи је радило око двадесетак радника. Руководилац истуреног одељења био је професор Гајић Драгић из Диваца, именован од стране Павловић Драгана, директора Образовног центра "25 мај" из Ваљева.

Потреба за отварањем самосталне средње школе у Лајковцу расла је са бржим развојем привреде и са увођењем усмереног образовања створили су се услови за оснивање школе. Зато је Скупштина општине Лајковац на заједничкој седници свих већа , одржаној 26 априла 1979 године, донела одлуку о оснивању средње школе у Лајковцу. Образовање ученика у првој и другој фази школовања почело је 1. септембра 1979. године. У садашњој школској згради школа ради од 1980. године.

Наредних година школа је верификовала следеће струке и профиле :

1. Правна струка: техничар за управне послове
2. Економска струка: рачуноводствени техничар; економски техничар
3. Прехранбена струка: техничар прехрамбене струке; млекар техничар
4. Текстилна струка : конфекционар
5. Машинска струка: механичар за пољопривредне машине, бравар монтер,монтер металних конструкција, металостругар, бравар, механичар за рударску и грађевинскун механизацију, машински техничар, аутомеханичар, електрозаваривач
6. Електротехничка струка :електромонтер мрежа и постројења, електромеханичар за мерне и регулационе уређаје, електротехничар аутоматике, електромеханичар за машине и опрему, електротехничар рачунара.

Данас су се у школи усталиле три струке : електротехничка, машинска и економска струка.

Дужност директора школе од њеног оснивања до данас обављали су :

1. Гајић Драгић, професор српског језика, који је пре оснивања школе био организатор наставе издвојеног одељења центра "25 мај" из Ваљева.
2. Мирковић Ратко, професор српског језика, директор школе од септембра 1980. до 3.09.1984. године.
3. Миљанић Војислав, професор историје, директор од 3.09. 1984. до 10.04.1993. године.
4. Крушкоња Иван, професор филозофије и социологије, директор од 10.04.1993. до 9.07.2018. године.
5. Косана Грчић, професор биологије, директор је од 09.07.2018. године.

Током XИX века школу у Боговађи су похађали ученици из 16 села: Прњавора, Доњег Лајковца, Пепељевца, Стрмова, Придворице, Ратковца, Маркове Цркве, Наномира, Вировца, Бошњановића итд. Ученици из удаљених села становали су у школи.

У 1843. години Ваљевско начелство шаље извештај Попечитељству Просвете у коме се спомињу школе у Јабучју, Боговађи и Степању. Школа у Степању спомиње се још 5. октобра 1842. године. Према сачуваној документацији у периоду 1836-1857 учитељ у Степању (Бајевцу) био је Михаило Петровић, уписан још 1839. године на такозвану "кондукт" листу као учитељ у Степању. У каснијем периоду у школи су службовали и Антић Остоја (1873 - 1887) и Глишић Розомир (1878 - 1880).

Један од првих учитеља у Јабучју био је Милосав Пауновић, родом из Јабучја. Претходни а и наредни, учитељ у Јабучју био је Јован Бранковић, раније учитељ у Карановцу (округ Крагујевачки) и у Орашцу и Палежу. Осим Пауновића који је у Јабучју службовао у два периода , (1852 -1859) и (1867 - 1875) , као учитељи забележени су и Поповић Павле 1863 године, Вучетић Мијаило (1864 - 1865) и Поповић Драгомир (1876 - 1878).

Године 1891 отворена је основна школа у Непричави али је врло кратко радила. Први учитељ је био Александар Ђорђевић. На основу одлуке Министра просвете од 12 фебруара 1925. године школа у Непричави је обновила рад .

1904. године почела је да ради школа у Марковој Цркви, коју тада похађају ученици из Маркове Цркве, Ратковца, Придворице, Вировца и поједини ученици из Словца, чија је матична школа била у селу Лозници. Од 1950. Године па све до 31 августа 1978 године школа је радила као осморазредна.

Школа у Малом Борку почела је са радом 1907. године а први учитељ је био Антоније Јеремић.

1920. године почела је са радом школа у Рубрибрези, у једној приватној згради. Први учитељ био је Видоје Т. Јовановић из Ваљева. Оправком школске зграде у селу Лајковцу рад се наставља у њој.

Школа у Врачевићу је основана 1924. Године а прва учитељица била је Стана Костић. Ту је више година службовала и учитељица Илић - Велимировић Милена - Босанка, рођена 1913. године у селу Јахови ( Власеница ).

До 1931. године ђаци из Ћелија су ишли у школу у Петку а од тада у своју новоизграђену школу у Ћелијама. Први учитељи су били Јовановић Миле и Олга.

До 1931. године ђаци из Пепељевца и Стрмова су похађали школу у Боговађи а од тада своју новоосновану у Пепељевцу. Први учитељ био је Бранимир Поповић.

На иницијативу Здравствене Задруге у Словцу, у Ратковцу је 1934. године у такозваној " Селској кући " ( садашњем дому културе ) образовано обданиште за чување сеоске деце у време када су им родитељи заузети свакодневним обавезама. Централни хигијенски завод из Београда плаћао је рад васпитачица које су радиле у обданишту.

До 1953 године ученици из Ратковца и Придворице ишли су у ниже разреде у школу у Марковој Цркви. Тада почиње рад школа у Ратковцу у малој, старој, задружној згради која се налазила код извора " Стублине " из кога се и сада школа снабдева водом. Први учитељ био је Момчило Лазаревић из Бранковине. 1957. године изграђена је нова школска зграда и од тада у њој су радили учитељи Сакл Драгиња и Сигфрид, брачни пар који је ту 1989. године стекао пензију. 

Све до 1911. године ђаци из Лајковца и села Лајковца похађали су школу у Јабучју, а ђаци из Рубрибрезе и из новоосноване варошице Лајковац у Степању. Школа у Лајковцу је радила само годину дана, до избијања Балканских Ратова. За време Колубарске битке у Првом Светском Рату школска зграда је тешко оштећена.

Први учитељ био је Ђорђе Д. Ђорђевић. Рођен је 1885. године у Осечини. Учитељску школу је завршио у Алексинцу. Службовао је у Поћути (Ваљево), Крчмару (Мионица), Баталагама (Коцељево) и у Лајковцу. Учествовао је у Балканским и у Првом Светском Рату. Посебно се истакао у борбама на Гучеву и Мачковом Камену, па је унапређен у чин капетана ИИ класе. У току рата се разболео, па је и умро 27. априла 1919. године у Ваљеву.