“Читајмо гласно”

Ова манифестација упркос пандемији реализована је у обезбеђеним условима наше школе, у учионици са члановима рецитаторске секције(Анђела Максимовић III-3, Матеја Петронијевић III-4 и Алекса Пејкић III-4) и скромном публиком (директор школе- Косана Грчић, предметни професор и ментор Весна Мићић и педагог Јелена Гавриловић).У учионици је направљена импровизација бине а катедра је претворена у визуелну слику на којој је сваки предмет имао симбол. Доминирала је икона Богородице освећена и благословена у манастиру Лелић, а остали симболи су употпунили целу ову поетску драму.

Читање наглас је било трогласје различитих песама:

•љубавних-"Стрепња"-Д.Максимовић; "Светковина"-С.Пандуровић; "Вера Павладољска"-М.Бећковић и "Чезнем да ти кажем најдубље речи"-Р.Тагоре

•родољубивих-"Плава гробница"-М.Бојић; "Човек пева после рата"-Д.Васиљев; "Пркосна песма"-Д.Ерић;

•рефлексивних-"Плач матере човекове"-Д.Васиљев и "Десет обраћања Богородици Тројеручици"-Љ.Симовић

Програм је почео прологом "О причи и причању"(одломак)-И.Андрић- поводом добијања Нобелове награде а завршио се цитатом из "Градинара"(Р.Тагоре)- "Сине, устани да идемо да живимо…

Наши талентовани ученици показали су вештину у дикцији, изражајности, сугестивности и естетском доживљају. Показали су нам да не заборавимо на наше праисконско библијско стварање, како рече Бог: "У почетку беше реч".